Tekst je ažuriran 30. novembra odgovorima Ministarstva zdravlja

U Srbiji trenutno stotine dece i odraslih pokušavaju da sakupe novac za lečenje u inostranstvu.

Pored poznatih SMS kampanja, neki od njih pomoć mogu dobiti i od države.

Ministarstvo zdravlja, međutim, nije potrošilo ni 40 odsto sume odvojene u ove svrhe za 2021, navodi se u Predlogu zakona o završnom računu Republike Srbije za 2021. godinu.

Iz udruženja pacijenata Čika Boca za podršku mladima suočenim sa rakom kažu da se na pomoć „predugo čeka".

„Mnogi pacijenti odustaju od čekanja na državnu pomoć, jer je za obolele vreme najdragocenije", kaže Dragana Radulović iz ovog udruženja za BBC na srpskom.

Zahtevi za dodelu sredstava se „odmah" dostavljaju lekarskom veću i razmatraju se „prioritetno", ali „ne postoji propisan rok" za donošenje odluke, kažu iz Ministarstva zdravlja u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Kako dodaju, „nijedan pacijent kojem su dodeljena sredstva nije odustao od lečenja", ali nisu odgovorili na pitanja o tome koliki je prosek čekanja na odluku o pomoći i koji procenat prijavljenih odustane tokom čekanja na odluku.

Ista pitanja dostavljena su Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), gde su nas uputili na Ministarstvo zdravlja.

Prva adresa za one kojima je neophodno lečenje i dijagnostika van zemlje, jeste Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

RFZO lečenje i dijagnostiku retkih genetskih bolesti u inostranstvu finansira samo ukoliko potrebne usluge nisu dostupne u Srbiji.

Na sajtu RFZO postoji lista oboljenja, stanja i povreda koje mogu da budu osnov za upućivanje.

Među njima su bolesti srca, krvnih sudova, pluća, pojedini oblici kancera - leukemije i anemije, kao i neke oftamološke i neurološke bolesti.

Pacijent u inostranstvo može da bude poslat i na transplantaciju jetre, ali samo ukoliko nema kontraindikacije.

Neke od kontraindikacija su gojaznost, osteoporoza, dijabetes sa oštećenjem organa i bolesti zavisnosti, navodi se u dokumentu.

Zahvaljujući državnoj pomoći, Suzana Živančević iz sela Dobri Do kod Smedereva saznala je da njena ćerka Anđela boluje od retkog genetskog sindroma CDKL5, o čemu je BBC ranije pisao.

Uslovi upućivanja na lečenje ili dijagnostiku u inostranstvo propisani su Pravilnikom Ministarstva zdravlja.

Osnovni je da pacijent poseduje važeću zdravstvenu knjižicu.

Osim odlaska pacijenta u inostranstvo, država može da pokrije troškove dolaska inostranog lekara u Srbiju.

Ako RFZO odbije zahtev, pacijenti se mogu obratiti Budžetskom fondu Ministarstva zdravlja.

Fond je osnovan 2014. sa ciljem obezbeđivanja dodatnih sredstava za pacijente, za koje „RFZO ne može da obezbedi dovoljan iznos za lečenje".

Za sredstva iz ovog Fonda mogu se prijaviti i pacijenti kojima je neophodna terapija koje RFZO ne pokriva.

Na zahtev pacijenta, postupak za upućivanje u inostranstvo o trošku RFZO-a pokreće zdravstvena ustanova u Srbiji.

To mora biti ustanova tercijarnog tipa, odnosno regionalna, pokrajinska ili republička bolnica.

Prvi korak je pribavljanje mišljenja lekarskog konzilijuma u kojem se tvrdi da su iscrpljene sve mogućnosti u Srbiji i predlaže lečenje u inostranstvu.

Zatim je potrebno pronaći inostranu zdravstvenu ustanovu koja bi eventualno mogla da leči pacijenta.

Na sajtu RFZO postoji spisak 64 inostrane bolnice, u kojima država može da pokrije troškove lečenja.

Među njima su klinike u Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Češkoj, Izraelu i još nekim zemljama.

„Pribavljanje mišljenja i traženje klinike su uglavnom isključivo na leđima pacijenata - naše iskustvo pokazuje da je malo lekara voljno da se uključi u taj proces, naročito ako je prognoza loša", kaže Radulović.

RFZO nije odgovorio na pitanje BBC-ja o tome da li postoji mogućnost da se iz njihovih sredstava pokrije lečenje u još nekim ustanovama, ukoliko pacijenti na spisku ne mogu da nađu pomoć kakva im je potrebna.

Kada pronađu ustanovu, pacijenti šalju medicinsku dokumentaciju, na osnovu koje strana bolnica daje mišljenje o perspektivi lečenja o konkretnom slučaju.

Pozitivno mišljenje ustanove iz inostranstva je još jedan uslov za dobijanje državne pomoći.

Prijava se šalje poštom ili predaje lično na pisarnici RFZO, koja se nalazi na adresi Jovana Marinovića broj 2, Beograd, navodi se na sajtu ove institucije.

Ova prijava treba da sadrži popunjen Zahtev za upućivanje na lečenje u inostranstvo, koji je dostupan na sajtu RFZO pod nazivom Obrazac 1 upućivanje, kompletnu medicinsku dokumentaciju o lečenju u Srbiji, kao i mišljenje lekarskog konzilijuma.

Kada RFZO da pozitivan odgovor, preostaje još jedan korak - potvrda zdravstvene ustanove da će primiti pacijenta, odnosno da će uraditi dijagnostiku retke genetske bolesti sa datumom početka lečenja.

Na kraju procesa, RFZO donosi odluku o dodeljivanju državne pomoći u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

U Pravilniku se ne navodi u kom roku će RFZO doneti odluku, a odgovor do objavljivanja teksta nije stigao ni iz ove institucije.

Od ulaska u proceduru do dobijanja državne pomoći može da prođe „od nedelju dana do nekoliko meseci", kaže Radulović.

„Iako je na papiru sve jasno i precizno, u realnosti stalno fali jedan papir, pa ljudi odustaju da ne gube vreme", dodaje.

Za odlazak u inostranstvo o trošku države pacijentima i pratiocima je potreban novac za hranu i smeštaj - RFZO daje 60 odsto sume za ove troškove pre odlaska na lečenje, a preostalih 40 odsto po povratku u Srbiju, stoji u Pravilniku.

Kolika su godišnja izdvajanja Srbije za lečenje u inostranstvu?